Završetak jedne godine sa sobom nosi sumiranje svega što se dogodilo u istoj ali analiziranje toga kakve rezultate je ta godina donela. Godina iza nas, druga po redu u kojoj nas pandemija COVID-19 i dalje ograničava u svemu, a pogotovo u radu, nije suštinski omela Žensko udruženje kolubarskog okruga da nastavi da radi na ostvarenju svojih ciljeva.
Kada govorimo o pandemiji, ŽUKO je već s početka godine bio ponosni predstavnik na izložbi pod nazivom “Kada je svet stao one nisu“ jer je naša predsednica Jelena Ružić izabrana za jednu od 10 žena koje su pozitivno uticale na 2020. godinu za vreme pandemije. Izložba je kasnije obišla preko 10 gradova i predstavljala je izraz priznanja i počasti tim najhrabrijim ženama koje su stajale u prvim redovima za vreme pandemije.
Posebno smo ponosne na program HOBOTNICA koji je nastao kao odgovor na pandemiju Covid-19 i implementiran kroz osam usluga koje su bile namanjene ženama iz ruralnog dela opštine Mionica (psihološko savetovanje, dopunski časovi engleskog za decu, obuka za korišćenje novih tehnologija, organizovanje prevoza do okolnih gradova, preventivni lekarski pregledi…). Cilj je bio da se smanji radno opterećenje žena na selu svakodnevnim neplaćenim poslovima, a ujedno i da se lokalnoj samoupravi predstave potrebe žena i mogućnosti organizovanja zadovoljavanja tih potreba. Program je trajao tri meseca i direktno je bilo uključeno 59 žena i 26 dece. Da se program dobro pokazao dokazuje činjenica da je bio predstavljen na UNECE konferenciji, koja se inače održava u Ženevi ali je ove godine održana online, na kojoj je osnivačica ŽUKO-a govorila o njemu, kao i to da će se program u predstojećoj 2022. godini proširiti na još dve opština Kolubarskog okruga.
Iz svojih projekata nismo isključili ni mlade, pa je tako sproveden i projekat “PREPOZNAJ DIGITALNO NASILJE – REAGUJ NA VREME“, koji je podržan od strane Saveta za mlade Veća Gradske opštine Lazarevac u trajanju od tri meseca sa glavnim fokusom na edukaciji mladih i prevenciji novih slučajeva digitalnog nasilja, koje posebno učestalo od početka pandemije jer su mladi mnogo više vremena provodili online i na društvenim mrežama nego ranije.
ŽUKO se bavio još nekim temama medju kojima jedna od najosetljivijih, a to je nasilje. Projekat “Nula tolerancije na nasilje u mom komšiluku!“ podržan od strane Sekretarijata za socijalnu zaštitu Grada Beograda imao je za cilj razbijanje stereotipa našeg društva koji su vezani za nasilje nad ženama. Kroz razne aktivnosti na projektu, od kojih je jedna i predstava pod nazivom “ONE“ , ŽUKO je pored razbijanja stereotipa imao za cilj da stanovništvo upozna sa različitim oblicima nasilja, kako i da ih edukuje kako da reaguju na nasilje i kome da se obrate za pomoć.
Osetljiva tema i projekat koji je iziskivao mnogo truda, rada i hrabrosti bio je “ Mladi bez granice“ podržan od strane Internacionalne organizacije za migracije, namenjen deci migrantima bez roditeljske pratnje koja su smeštena u Centru za azil Bogovađa. Sa željom i namerom da maloletnim migrantima koji se kratkotrajno zadržavaju u našoj zemlji popuni vreme provedeno van svoje zemlje i bez svoje porodice, ŽUKO je organizovao niz aktivnosti. Našle su se tu sportske aktivnosti, likovne kolonije, izlet u konjički klub ali najposebnija i najprimećenija – Internacionalna večera organizovana u centru opštine Lazarevac. U glavnoj ulici bili su izloženi pultevi sa obeležjima zemalja iz kojih su deca izbegla ali i naše zemlje koja im je trenutno domaćin. Cilj te aktivnosti je bilo prvenstveno druženje i upoznavanje maloletnih migranata sa lokalnim stanovništvom, kao i predstavljanje tradicije, kulture i hrane tih zemalja stanovnicima Lazarevca. Ovaj događaj je bio dosta medijski propraćen, pa je kao takav bio dostupan javnosti na komentarisanje gde su se pojedinci koji imaju otpore i netrpeljivost prema ovakvim temama upustili i u pretnje udruženju.
Da smo pokušali većinu važnih tema da obuhvatimo u jednoj godini pokazuje i projekat “Pomoć staračkim domaćinstvima“ koji je, kao deo projekta SOLIDARNOST PRE SVEGA, podržan od strane Fondacije Ana i Vlade Divac. Projekat je bio namenjen najstarijim stanovnicima opština Mionica i Ljig, koji imaju minimalna ili nikakva primanja. U saradnji sa Centrom za socijalni rad „SOlidarnost“, zajedničkim posetama radi pomoći u vidu dobavljanja namernica i hrane, pomoće oko svakodnevnih poslova, odvoženja do ustanova koje su im potrebne, a nemaju mogućnosti da ih posete i td., uspele smo da obuhvate korisnike koje su udaljeni, ali i da približimo lokalnim samoupravama koliko je važno da se ti ljudi ne zaborave, kao i da se usluga Gerento domaćice koja već postoji proširi i obuhvati što veći deo tih ruralnih sredina kakav je uglavnom Kolubarski okrug na kome ŽUKO i deluje.
U ovu godinu preneli smo i dvogodišnji institucionalni projekat koji je podržan od strane Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo“ , a koji sprovode Helvetas Swiss Interooperation i Građanske inicijative. Jedan od ciljeva našeg rada unutar ovog projekta je umrežavanje žena u 7 opština/gradova i povećavanje njihovih znanja o načinima aktivnosg uključivanja u prepoznavanje problema i pronalaženju rešenja u njihovim opštinama. A krajnji i već ostvaren cilj jeste da po isteku dve godine u najmanje 3 opštine u kojima Žuko funkcioniše budu doneseni Lokalni akcioni planovi za rodnu ravnopravnost. Ostvarivanju tog cilja predhodile su razne radionice na kojima je ŽUKO učestvovao, pa i sam procec izrade LAP-ova u kom je ŽUKO prepoznat kao partner, a često i zadužen za prikupljanje informacija koje bi opštinama olakšale posao u izradi LAP-a. Nastavak projekta je baziran na otvaranju šest poslovnica u šest opština koje će služiti za stvaranje mreže i saradnje aktivnih grupa žena koje će delovati na teritorijama svojih opština.
Pred kraj godine ŽUKO ulazi u izuzetno važan projekat pod nazivom „Da li je zdravlje u planu?“ koji je podržan od strane Fondacije za otvoreno društvo. Kroz rad sa ženama iz ruralnog područja nailazile smo često na probleme u ostvarivanju zdravstvenog osiguranja žena u poljoprivredi, što je onemogućavalo žene da se leče u državnim zdravstvenim uslugama. Razlozi za to su višestruki, međutim mi kao društvo moramo da reagujemo brzo u obezbeđivanju pristupa zdravstvenim uslugama tim ženama, a onda da sistematično i polako radimo na utvrđivanju razloga i rešavanja problema dugoročno. Cilj projekta je podsticanje lokalnih samouprava da planski namenjuju budžetska sredstva za finansiranje preventivnih zdravstvenih pregleda namenjenih ženama bez zdravstvenog osiguranja. Imajući u vidu da se žene bez zdravstvenog osiguranja uglavnom leče same ili se, kad bolest uznapreduje, leče u privatnim ordinacijama, jasna je računica da troškovi lečenja bolesti u kasnoj fazi otkrivanja u mnogome premašuju troškove preventivnih pregleda. Izdvajanje tih budžetskih sredstava bi bilo višestruko korisno, što sa ekonomskog, što sa socijalnog aspekta.
Ovaj tekst završavamo sa željama da svi zajedno u 2022. godini budemo bezbrižniji, zadovoljniji, okruženi nama dragim ljudima ali da nas sve to ne sputa da ustanemo svaki put kad primetimo probleme u našim zajednicama i počnemo da se borimo da se ti problemi reše!