U okviru projekta „Nevidljivi rad žena na selu”, Žensko udruženje Kolubarskog okruga objavilo je analizu položaja žena na selu koja je obuhvatila njihovu zastupljenost u vlasništvu i radu unutar domaćinstava, kao i stavove ispitanika o tome ko i koliko treba da obavlja poslove u kući i okućnici. Osim toga, analiza je obuhvatila i promene koje je sa sobom donela pandemija. Prema prikupljenim podacima, kuće i gazdinstva u kojima žene žive u 88% slučajeva u vlasništvu su muškaraca, a u 84% slučajeva žene ne poseduju nikakvu zemlju. Žene su u ruralnim sredinama najčešće angažovane kao neformalna radna snaga, a 93% žena koje se vode kao „pomoćni članovi domaćinstva” nema penzijsko osiguranje, što ih čini jednom od najugroženijih kategorija kada je u pitanju rizik od siromaštva.
Kada je reč o vrsti poslova koji se u seoskim domaćinstvima obavljaju, 91,2% ispitanika navelo je da samo ženski članovi porodice obavljaju poslove održavanja higijene u kući, spremanja obroka, nabavki i sl., dok je 77,5% navelo to da isključivo žene vode brigu o deci. Najčešća objašnjenja za ovakve podele bila su ta da muškarci rade fizički zahtevnije poslove, a kućne „ne umeju” ili „ne rade dovoljno dobro”, mada je bilo i obrazloženja poput „ovo je Balkan” i „on donosi pare, i to je dosta od njega”. Za vreme pandemije mnoge socijalne usluge poput dnevnih boravaka, savetovališta i smeštaja morale su da prestanu s radom, tako da se količina „ženskog” posla znatno povećala.
Ovom temom bavio se i Fond Lice ulice (https://liceulice.org) koji je objavio priče glumaca koji su učestvovali u projektu sa ciljem razbijanja predrasuda o podeli neplaćenih poslova.
Ceo tekst možete pročitati na linku: https://liceulice.org/zene-na-selu-od-neplacenog-do-angazovanog-rada/