Razlika u platama između muškaraca i žena predstavlja goruću temu koja se tiče mnogih, kako u razvijenim, tako i u manje razvijenim zemljama. Uočljivo je da se u savremenom društvu smanjuje broj poslova koji se tradicionalno prepoznaju kao tipično muški ili ženski. Ipak, i dalje postoje izražene razlike u stručnim i finansijskim prilikama koje se nude ženama. Prema raznim istraživanjima, žene i finansije se često ne poklapaju u istim okvirima kao kod njihovih muških kolega, dok se ekonomska nejednakost, nažalost, i dalje održava kroz različite sektore, posebno u onima koji su označeni kao “muški” poslovi.
Žene često obavljaju poslove koji spadaju u tri osnovne kategorije: produktivne, reproduktivne i javne poslove. Međutim, mnogi od njih, posebno oni u reproduktivnoj sferi, ne donose zaradu, čime doprinos njima ostaje neprepoznat. U svetu koji se brzo menja, rodna diskriminacija na tržištu rada još uvek predstavlja značajan problem. Činjenica da žene, u proseku, zarađuju 15% manje od muškaraca na istim pozicijama, bolje ukazuje na sistemske građevine koje održavaju ovu nepravdu. Statistika iz Evrope i Amerike takođe pokazuje da se doprinos muškaraca domaćim poslovima sve više prepoznaje, dok ženske uloge ostaju u senki.
U ovom članku istražićemo mitove koji se često koriste kao izgovori za razlike u zaradama i kako društvo može napredovati ka pravičnoj rodnoj ravnopravnosti. Rodna ravnopravnost nije samo pitanje pravde, već i ključ za ostvarivanje održivog razvoja koji može da poboljša kvalitet života za sve članove društva. U nastavku ćemo se detaljnije posvetiti činjenicama i brojkama koje stoje iza ove važna ekonomske teme.
Razlika u platama: činjenice i brojke
Razlike u platama između muškaraca i žena predstavljaju značajan problem u savremenom društvu. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, biće potrebno 134 godine da se dostigne puna ravnopravnost u platama. Globalni nivo rodne ravnopravnosti trenutno iznosi 68,5%, sa minimalnim napretkom od 0,1% u odnosu na prošli izveštaj. U Srbiji, koja se nalazi na 26. mestu među 146 zemalja, skor od 77,9% pokazuje da se situacija može poboljšati.
Statistički podaci o razlikama u platama među polovima
U Srbiji, samo 26% žena zauzima pozicije direktora privrednih društava, dok istraživanja ukazuju na to da žene provode dvostruko više vremena na neplaćenom radu u odnosu na muškarce. Kada se analizira jaz u platama, istraživanja pokazuju da je potrebnih 130 godina da se zatvori razlika u platama. Muškarci u Beogradu i Novom Sadu izjavljuju da “jedva stižu” da usklade svoje obaveze, dok su u istočnoj Srbiji i Šumadiji žene i muškarci saglasni da nemaju taj problem.
| Kategorija | Žene (%) | Muškarci (%) |
|---|---|---|
| Zadovoljstvo radnim mestom | 20 | 40 |
| Direktorske pozicije | 26 | 74 |
| Neplaćeni rad | 80 | 40 |
Uticaj obrazovanja i radnog iskustva na plate
Obrazovanje značajno utiče na visinu plata, međutim, žene često zarađuju manje čak i kada imaju isti nivo obrazovanja kao njihovi muški kolege. Zabrinjavajuće je da se rodna diskriminacija najčešće javlja nakon povratka žena sa porodiljskog odsustva. Istraživanja su pokazala da žene često nailaze na veće prepreke prilikom napredovanja u karijeri, naročito nakon što postanu majke. Ova ekonomska nepravda doprinosi smanjenju ukupnog blagostanja i osnaživanja žena na tržištu rada.
Žene u “muškim” zanimanjima
Žene u biznisu često se suočavaju s izazovima kada preuzimaju tradicionalno muška zanimanja. Ove profesije, kao što su inženjering, građevinarstvo i tehnologija, pružaju brojne prilike za napredovanje, ali i izazove povezane sa rodnom diskriminacijom i stereotipima. U poslednjih nekoliko godina, sve više žena se prijavljuje za obuke i rad u ovim sektorima, ali realnost je još uvek puna prepreka.
Prednosti i izazovi žena u tradicionalno muškim profesijama
U sektoru građevinarstva i IKT-a postoji značajan deficit radne snage. Žene se aktivno uključuju u različite projekte i obuke, kao što je projekt “Obrazovanje, zapošljavanje, eliminisanje rodnih stereotipa”. Ovaj projekt je okupio preko 200 žena koje su učestvovale u onlajn obukama i praktičnim radionicama. Takve inicijative nude ženama mogućnost da razvijaju veštine u muškim zanimanjima i tako doprinositi smanjenju rodne diskriminacije na tržištu rada.
Kako društvo percipira žene u muškim zanimanjima
Društvene percepcije o ženama u muškima zanimanjima često su negativne, što rezultira dodatnim izazovima. U ruralnim sredinama, poput Aleksinca, roditelji su skloniji da ne podrže devojčice koje žele da se bave sportovima, kao što je fudbal. Ove predrasude mogu ograničiti mogućnosti za napredovanje žena. Usmeravanje devojčica ka zanimanjima bez ograničenja može pomoći u promeni ovih stereotipa i poboljšanju njihove budućnosti u različitim industrijama.
Rodna diskriminacija na tržištu rada
Rodna diskriminacija predstavlja značajan problem na tržištu rada, gde se žene suočavaju s brojnim preprekama zbog svog pola. Ove prepreke često proizlaze iz raznih mitova o platama, koji sugerišu da žene manje pregovaraju o svojim zaradama ili da im nedostaje ambicija. Takvi mitovi pogrešno objašnjavaju uzroke razlika u zaradama i doprinose zadržavanju finansijske diskriminacije na radnom mestu.
Mitovi o razlikama u zaradama
Različiti mitovi o platama i rodnoj ravnopravnosti nastavljaju da utiču na percepciju zaposlenih o ženama u radnoj sredini. Često se poziva na tvrdnje da žene izbegavaju pregovaranje o platama ili da biraju poslove sa nižim platama zbog “ženske prirode”. Ove predrasude povećavaju razlike u zaradama između polova i dodatno potkopavaju napore za postizanje jednakosti.
Pravni okvir i zakon o jednakim platama
Pravni okvir koji se bavi ljudskim pravima i regulisanje jednakih plata igra ključnu ulogu u borbi protiv finansijske diskriminacije. Zakon o jednakim platama propisuje obaveze poslodavaca da osiguraju jednake mogućnosti u plaćama, bez obzira na pol. Pored toga, međunarodni ugovori, kao što su Konvencija UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, pružaju dodatne smernice za postizanje rodne ravnopravnosti. Ovi zakoni i standardi su od suštinskog značaja za unapređivanje rodnih prava i stvaranje pravednijeg tržišta rada.
Закључак
U svetlu prikazanih podataka o razlici u platama između muškaraca i žena, postaje jasno da je rodna ravnopravnost i dalje daleki cilj. Statistike pokazuju znatne razlike u zaposlenosti, platama i napredovanju žena u radnim okruženjima koja su tradicionalno pretežno muška. Na primer, žene u nekvalificiranim poslovima zarađivale su samo polovinu od svojih muških kolega, što ukazuje na duboko ukorenjene rodne stereotipe koji i dalje utiču na tržište rada.
Ključno je osnažiti žene i omogućiti im pristup jednaka prava i prilike za napredovanje. Pristup obrazovanju i profesionalnom razvoju moraju biti obezbeđeni svima, a posebno ženama u tradicionalno “muškim” profesijama gde je i dalje prisutan značajan jaz u platama. Potrebna su konkretna delovanja za promenu zakonodavstva i stvaranje transparentnijeg sistema koji će obezbediti jednakost na radnom mestu.
Poslodavci imaju ključnu ulogu u ovim promenama. Njihovo angažovanje u pitanjima rodne ravnopravnosti može doneti značajne promene i pružiti podršku ženama kako bi mogle da ostvaruju svoje karijerne ambicije bez prepreka. Razumevanje uzroka razlika u platama i kolektivni trud na njihovom otklanjanju doprinaće ukupnom napretku našeg društva prema pravdi i ravnopravnosti.